HR - Ljudski Resursi - Srbija

Sezonski radnici sada najviše imaju posla oko branja voća

Zbog manjka radne snage, Crnogorci čak uvode kategoriju stalnog sezonskog radnika. To se sve odražava i na Srbiju, koja ionako kuburi sa radnom snagom. Da bi zadržali postojeći, a pre svega iskusni kadar, poslodavci iz sektora ugostiteljstva prinuđeni su da se bore za kandidate za posao, nudeći im bolje uslove rada i veće zarade, približne onima koje radnici mogu da ostvare u susednim zemljama.

Primera radi, plate konobara na primorju kreću se oko 1.500 evra mesečno. Iz „Infostuda” naglašavaju da se hotelijerstvo i ugostiteljstvo sve više posmatraju kao poslovi za sezonski vid zarade, ali za njima ne zaostaju ni poslovi u građevinarstvu i poljoprivredi. Trenutno, sezonci najviše imaju posla oko branja voća, ali i u hotelijerstvu i građevinarstvu. Najveći broj radnika dobija posao na nekoliko nedelja, najčešće zbog branja voća, u proseku radeći za dnevnicu od 3.000 do 6.000 dinara, uz obezbeđen smeštaj i obroke, ali često bez bilo kakvog ugovora o radu. Tako ostaju i bez radnih prava, a dnevnice zarađuju kod gazda poljoprivrednih imanja koje inspektori rada gotovo da i ne obilaze.

Oni koji imaju više sreće, najviše su angažovani u kol-centrima, na lepljenju deklaracija i pakovanju u magacinima, u administrativnim delatnostima, ali takve poslove najčešće prihvataju mladi. U omladinskim zadrugama otkrivaju da su satnice u proseku oko 250 dinara, u zavisnosti od dužine radnog dana i vrste posla.

Sezonski poslovi se inače mogu obavljati na osnovu ugovora o radu na određeno vreme i ugovora o privremenim i povremenim poslovima. Broj prijavljenih sezonskih radnika se povećava iz godine u godinu, u proseku ih je oko 35.000 godišnje. Portal za evidenciju www.sezonskiradnici.gov.rs najviše koriste poslodavci iz Vojvodine i centralne Srbije.

Iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) navode da je posredstvom elektronskog softvera za prijavljivanje sezonskih radnika u Srbiji do sada prijavljeno oko 75.336 sezonaca. Prednosti uvođenja e-sistema su brojni. Radnici danas imaju sigurnu naknadu, penzijsko, osiguranje u slučaju povrede na radu, pravnu sigurnost iako ne postoji pisani ugovor, jer je sama registracija na portalu dovoljan dokaz (mogu da traže i pisanu potvrdu poslodavca). Privreda ima niže administrativne i finansijske troškove, podsećaju u NALED-u, a država je dobila uređen sistem, bolju efikasnost kontrole i naplate, nižu sivu ekonomiju, veće zapošljavanje i poreske prihode.